Šta je neophodno svakoj mami koja ima đaka?
Kako vreme leti! Sećam se šta sam nosila prvog dana u školi i sećam se moje pionirske kape i marame, a već sada ona sa dve kikice i u teksas suknjici ulazi u školu.
Suze su tu, naravno. Ne zbog pitanja kakav će đak biti i da li će biti među najboljima, nego zbog činjenice da počinje za nju i za mene novo poglavlje života i da je sad već nekako velika.
Trema je prisutna takođe. Kod nje- zbog straha od nepoznatog, a kod mene jer je sve što sam je do sad učila nekako na testu. Njeno vaspitanje, njenu dobrotu, njenu poslušnost, marljivost, pedantnost i na kraju krajeva znanje, sam velikim delom ja formirala. Naravno tu su i ostali članovi porodice, ali osećam da sam najodgovornija. Da li će biti dobra drugarica, da li će znati da deli, da pomogne… Sve je nekako na testu. I ja stvarno verujem u nju.
A vreme od rođenja do polaska u školu je nekako protrčalo. Prebrzo za mene…
Otprilike 3 godine je put od mame koja ima samo svoje obaveze do mame koja ima i svoje i obaveze deteta . I onda obazveze deteta kreću da rastu sve više i više i slobodnog vremena za uživanje, maženje, ljubljenje,… je sve manje.
Do njene treće godine sam lako organizovala svoje vreme. Pored posla od 8 sati nije bio problem da zakažem frizera, manikir, moje treninge, rođendane, izlaske,... I lako pamtila sve. Onda je počelo vreme kada sam morala da koristim PLANER. Došli su na red rođendani na koje ona ide, organizacija njenog rođendana, počela je da ide i na plivanje, u vrtić. Kasnije su počeli i časovi engleskog jezika. Više ništa nije bilo lako za organizaciju.
Istovremeno sam se zbog te trke, sve manje viđala sa svojim drugaricama koje su zbog svoje dece takođe u velikim obavezama.
Svaki dan je imao svoju satnicu i ja sam morala da je upisujem da ne bih zaboravljala obaveze.
A onda kada je ona napunila 5, rodila sam joj sestru i tek onda kreće trka. Shvatam da postoje dani kada pravo sa posla vodim ćerku na trening ili rođendan i vraćamo se uveče kad beba kreće na spavanje. Teško je to prihvatiti, ali to je naša realnost.
Od sada mi ni sekcija raspored časova u planeru više neće biti prazna. Jer tu je moj prvak.
Srećom , sada imam planer. Jos lepše od svega, planer koji smo drugarica i ja zajedno napravile baš po uzoru na ono što nama kao mamama treba od sekcija. Verujem da smo i drugim mamama pomogle. To je naš prvi projekat koji nije još uvek proslavio svoj 1.rodjendan, ali je oduševio mame širom Srbije i mi smo presrećne.
Drage mame, u prodaji je novo izdanje planera za mame sa novim dizajnom, novim sekcijama, a i nekim proširenim sekcijama. Sigurna sam da će vam se još više svideti od prvog izdanja!
